BIO SPIN Novi Sad - DERATIZACIJA

Deratizacija

body scrub
Pojam i definicija
Deratizacija je postupak suzbijanja mišolikih glodara, a suzbijanje glodara se vrši iz dva osnovna razloga:
1.prenosioci su više zaraznih i parazitskih oboljenja čoveka i životinja
2.smanjuju se materijalne štete koje ove štetočine nanose

Pošto se mišoliki glodari ne mogu potpuno iskoreniti na određenoj teritoriji, cilj deratizacije je održati njihov broj na jednom tolerantnom i što je moguće nižem nivou. Među mišolike glodare ubrajaju se u prvom redu vrste iz rodova Rattus, Mus i Apodemus, a to su uglavnom, najvažnije vrste pacova i miševa. Tu se ubrajaju i hrčkovi, voluharice i slepi kučići.


Razmnožavanje mišolikih glodara

Brzo razmnožavanje je jedna od osnovnih bioloških karakteristika mišolikih glodara. Ženka domaćeg miša može da okoti od pet do osam mladunaca i to po nekoliko puta godišnje što ukazuje na visok biološki potencijal razmnožavanja. Intenzitet razmnožavanja mišolikih glodara zavisi i od nekih spoljnih faktora: temperatura, relativna vlažnost vazduha, a od posebnog značaja je izobilje odnosno nedostatak hrane. Niske temperature negativno utiču na fertilitet mišolikih glodara. Zbog toga, period njihovog razmožavanja je proleće-jesen.

Ishrana mišolikih glodara
Mišoliki glodari su uglavnom biljojedi, ali su neki i svaštojedi (omnivore). Sivi i crni pacov najradije konzumiraju zrnastu hranu, cela ili izdrobljena zrna pšenice, pirinča ili kukuruza. U izuzetnim slučajevima pacovi se hrane nekim beskičmenjacima, uključujući i insekte, a ponekad i jajima, pa čak i mladuncima domaćih i divljih ptica.


Ekonomski značaj mišolikih glodara

Glodari svojim načinom života nanose direktne i indirekte ekonomske štete. Smatra se da preko 10% ukupnih šteta na žitaricama u svetskoj poljoprivrednoj proizvodnji nanose glodari. Mišoliki glodari velike štete nanose oštećivanjem građevinskih objekata, vodovodnih i električnih instalacija, uništavanjem nameštaja, tkanina, kožnih i drugih proizvoda. Oštećuju i tehničke uređaje, mašine gde sama vrednost štete može biti i nekoliko desetina puta veća od same zaštite protiv mišolikih glodara.


Epidemiološki značaj mišolikih glodara

Mišoliki glodari su prenosioci i vektori mnogih zaraznih i parazitskih oboljenja na ljude, domaće životinje i korisnu divljač te je njihovo suzbijanje od velikog epidemiološkog značaja. Najznačajnija oboljenja koja prenose su: kuga, leptospiroze, hemoragična groznica, trihineloza, besnilo, krpeljski encefalit, salmoneloza, bruceloza, tuberkuloza i druge.



Suzbijanje mišolikih glodara

Preventivne mere se primenjuju da spreče namnožavanje mišolikih glodara. Zastupljenost mišolikih glodara u velikoj meri zavisi od materijala od koga je izgrađen određeni građevinski objekat. U objektima koji su betonske strukture mala je zastupljenost glodara, dok je suprotan slučaj kod objekata izgrađenih od mekih materijala (drvo, rigips ploče, paneli) koji pogoduju većem razmnožavanju i gnežđenju glodara. Održavanje higijene skladišta, magacina i drugih objekata koji služe za čuvanje prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda jedna je od najvažnijih preventivnih mera u suzbijanju glodara.


Mehaničke mere podrazumevaju primenu različite naprave kao što su mišolovke, pacolovke, klapne, lepljive mase i dr.


Biološke mere podrazumevaju regulisanje brojnosti glodara uz aktivno učešće njihovih prirodnih neprijatelja (lasice, lisice, ptice grabljivice itd.). U biološke mere spada i primena praparata na bazi patogenih mikroorganizama – bakterorodenticida.


Hemijske mere suzbijanja glodara podrazumevaju primenu hemijskih sredstava-rodenticida. Rodenticidi se dele na:
• brzodelujuće (akutne) otrove koji se u praksi sve ređe koriste zbog mogućnosti trovanja čoveka i domaćih životinja. Ovi rodenticidi izazivaju smrt nekoliko minuta ili sati posle konzumiranja otrova. Takođe ovi otrovi izazivaju grčeve i bolove tako da životinje cikom upozoravaju druge jedinke o opasnosti i tako ih odvraćaju od daljeg uzimanja mamaka.
• sporodelujuće (hronične) otrove. Danas se u praksi primenjuju preparati koji spadaju u drugu generaciju otrova (na bazi aktivne materije bromadiolon, brodifakum). Ovi preparati izazivaju smrt glodara nekoliko dana nakon konzumacije. Na ovaj način smrt mišolikih glodara nije signal upozorenja za druge jedinke te oni i dalje neometano uzimaju zatrovane mamke.

U hemijske mere spada i primena repelenata (sredstva za odbijanje glodara) i hemosterilanti (hemijska jedinjenja koja izazivaju sterilitet glodara).


Najčešći glodari

Sivi pacov (Rattus norvegicus)
Sivi pacov (Rattus norvegicus)

Je relativno krupan glodar čija težina iznosi 300-450 grama. Dužina tela iznosi 20-25cm a dužina repa je 18-20cm. Sivi pacov je svaštojed, radije konzumira hranu animalnog porekla,ali rado troši i biljne delove i plodove.

Crni pacov (Rattus rattus)
Crni pacov (Rattus rattus)

Nazivaju ga i domaćim pacovom jer živi u neposrednoj okolini ljudi. Spoljnim izgledom podseća na miša samo što je znatno veći. Težina tela iznosi od 180-240 grama, dok je dužina tela 16-28cm. Rep mu je nešto duži od repa sivog pacova i iznosi 16-18cm. Hrani se pretežno biljnom hranom, ali i otpacima životinjskog porekla.

Kućni ili domaći miš (Mus musculus)
Kućni ili domaći miš (Mus musculus)

To je sitan glodar, čije je telo dugačko 7-10cm, sa isto toliko dugim repom. U stanovima i poslovnim objektima nanosi znatne materijalne štete. Njegova dnevna potreba za hranom je oko 5 grama dok isto toliko može i da zagadi.

Poljski miš (Apodemus agrarius)
Apodemus agrarius -poljski miš

Poljski miš je veličine 94-116mm, od kojih rep čini od 19-21mm. Težine su oko 21,5g. Hrane se insektima, crvima, voćem, trešnjinim košticama a u nevolji i korom mladog drveta. Ženka se koti nekoliko puta godišnje i okoti 5-7 mladunaca.

Poljska voluharica (Microtus arvalis)
Microtus arvalis - poljska voluharica

Voluharica je težine 50g, dužine 10-15 cm. Intenzitet razmnožavanja je veoma visok. Dobar je plivač. Nastanjuje otvorene terene, livade, pašnjake , deteliništa. Izrazit je biljojed, te zbog svoje proždrljivosti nanosi velike štete poljskim kulturama.

Krtica (Talpa europaea)
Talpa europaea - krtica

Krtica je valjkastog tela, dužine 15-18cm. Krtica nije glodar. Svojim načinom života može se svrstati i u štetne i u korisne organizme. Korisna je jer kopa zemljište i pomaže njegovu aeraciju, dok svojim prisustvom u baštama, plastenicima, sportskim terenima izaziva štete. Hrani se pretežno insektima, miševima, glistama, žabama.