DEZINSEKCIJA

body scrub
Pojam i definicija

Dezinsekcija predstavlja skup mera i postupaka u cilju suzbijanja ili smanjenja populacije insekata. Dezinsekcija se sprovodi u cilju zaštite zdravlja ljudi i domaćih životinja i smanjenju ekonomskih šteta koje insekti pričinjavaju. Mere koje se preduzimaju u oblasti dezinsekcije imaju profilaktički i preventivni karakter.

Preventivne mere su sve mere koje se odnose na uskraćivanje uslova koji pogoduju održavanju i razmnožavanju insekata. Profilaktičke mere se odnose na suzbijanje insekata mehaničkmi, fizičkim, biološkim i hemijskim sredstvima.

Vrste Profilaktičkih mera

Mehanička sredstva

U mehanička sretstva spadaju čišćenje, lepljenje traka, mreže, klopke itd.

Fizička sredstva

U fizička sretstva spadaju primena plamena, iskuvavanje, vodena para i suva toplota.

Biološka sredstva

U biološka sretstva spadaju predatori, nematode, gljive, bakterije, virusi i biljke.

Hemijska sredstva

primenjuju se insekticidi i repelenti različitih hemijskih grupa a koja će se grupa upotrebiti zavisi od vrste insekata, njihove brojnosti, razvojnog stadijuma i objekta u kojem se dezinsekcija sprovodi.

Najčešci insekti

BUBA RUS (BLATELLA GERMANICA)
Buba rus (Blatella germanica

Buba Rus predstavlja najrasprostranjeniju i najbrojniju bubašvabu. Pogoduje joj vlažna i topla sredina.Odrasla jedinka je svetlo smeđe boje, dužine tela 10-15mm. Svojim sekretima zagađuje hranu . Nalazi se u domaćinstvima, pekarama, hotelskim kuhinjama, restoranima, bolnicama, fabrikama prehrambenih proizvoda. Pored nje u našim krajevima često se javlja i crna bubašvaba Blatta orientalis.

ŽITNI ŽIŽAK (SITOPHILUS GRANARIUS)
Žitni žižak (Sitophilus granarius)

Žitni žižak je vrsta koja je rasprostranjena u svim područjima gde se gaje žitarice. Prouzrokuje velike štete na pšenici, raži, ječmu i kukuruzu. Nalazi se u skladištima žitarica, silosa, mlinovima. Žitni žižak je primarna štetočina i može se hraniti neoštećenim zrnima. Veličina je 3-4,5mm, kestenjaste do sjajno crne boje. Lako se prepoznaju zbog glave koja je produžena u dugu rilicu. Pored žitnog žiška važne skladišne štetočine su i: pirinčani žižak (Sitophilus oryzae), kukuruzni žižak (Sitophilus zeamais), graškov žižak (Bruchus pisorum), pasuljev žižak (Acanthoscelides obsoletus).

ŽITNI KUKULJIČAR (RIZOPERTA DOMINICA)
Žitni kukuljičar(Rizopertha dominica)

Žitni kukuljičar je tipična skladišna štetočina. Napada pšenicu, kukuruz, ječam, pirinač ali se može razvijati i u brašnu. Odrasla jedinka je veličine 2,5-3mm, valjkastog tela, od sjajno žuto crvene do rđaste boje. Prepoznaje se lako po nazubljenom vratnom štitu i glavom koja je okrenuta na dole. Primarna je štetočina.

MALI BRAŠNAR (TRIBOLIUM CONFUSUM)
Mali brašnar (Tribolium confusum)

Mali brašnar je dužine od 2,6-4,4mm, crvenkastosmeđe, kestenjaste do rđastosmeđe boje. Napada sve vrste žita, mekinje, grašak, uljarice, suve biljne delove itd. Može da ošteti i zdrava, neoštećena zrna pšenice sa 12% vlage i više. Ova vrsta se javlja u velikom broju u skladištima, mlinovima, pekarama, mešaonama stočne hrane. Zagađuje brašno izmetom te jako napadnuto brašno dobija crvenkastu boju i oštar miris.

ŽITNI MOLJAC (SITOTROGA CEREALELLA)
Žitni moljac (Sitotroga cerealella)

Prednja krila žitnog moljca su slamastožute boje a zadnja siva. Sa raširenim krilima leptiri mere 15-18mm, a dugi su 6-9mm. Predstavlja jednu od najopasnijih štetočina kukuruza. Pored kukuruza javlja se i na pšenici i ječmu, skoro uvek zajedno sa bakrenastim moljcem. Tek ispiljene gusenice ovog leptira se ubušuju u zrna gde izjedaju endosprem ili klicu. Odrasle gusenice, naročito kod kukuruza, izgrizaju hodnik do semene opne i na tom mestu ostave tanku okruglastu pokožicu zrna, takozvano „prozorče“ . Napadnuta zrna su zaprljana izmetom, puna gusenica, te je takvo žito nepodesno za ishranu ljudi i životinja. Za razliku od drugih moljaca,žitni moljac ne povezuje zrna žita paučinom jer se gusenica nalazi unutar samih zrna.

BRAŠNENI PLAMENAC (EPHESTIA KUHINELLA)
Brašneni moljac (Ephestia kuhinella)

Brašneni moljac je dužine 10-14mm, a raširenih krila leptiri mere 20-25mm. Prednja krila su sivkaste boje sa crnim prugama, dok su zadnja jednobojna, prljavobela. Pored brašna, napada i žito, badem, orahe, suvo voće i povrće, testeninu, keks itd. Štete naročito prouzrokuju gusenice koji povezuju čestice brašna paučinastim nitima praveći manje ili veće grudve. Tako zagađeno brašno nije za upotrebu . Osim toga, ove grudve mogu da zapuše sprovodne cevi u mlinovima i na taj način da obustave rad. Zbog toga je brašneni moljac štetočina velikog ekonomskog značaja.

BAKRENASTI MOLJAC (PLODIA INTERPUNCTELLA)
Bakrenasti moljac (Plodia interpunctella)

Bakrenasti moljac je dužine 4-10mm, sa rasponom krila od 13-18mm. Prednja krila su bakarno-crvena sa beličastom prvom trećinom od osnove. Zadnja krila su siva, sa prljavozelenim prelivima. Napada kukuruz, naročito izlomljena i oštećena zrna, zatim pšenicu, griz, ječam, raž, zobene pahuljice, makarone itd. Odrasle gusenice bakrenastog moljca prekrivaju napadnute proizvode paučinastom svilastom navlakom po kojoj se ova štetočina lako prepoznaje.