Deratizacija

Pojam i definicija deratizacije

Deratizacija predstavlja skup mera i postupaka usmerenih na suzbijanje mišolikih glodara, prvenstveno pacova i miševa, na biološki prihvatljiv minimum. Ciljevi deratizacije su dvojaki:

1. Sprečavanje širenja zaraznih i parazitskih bolesti, koje glodari prenose na ljude i životinje;
2. Smanjenje ekonomskih šteta nastalih usled oštećenja infrastrukture, zaliha hrane i druge imovine.

Potpuno iskorenjivanje mišolikih glodara na nekoj teritoriji nije moguće, te se deratizacijom nastoji održati njihova brojnost na ekološkom i zdravstveno prihvatljivom minimumu. Najvažniji predstavnici mišolikih glodara koji se suzbijaju pripadaju rodovima Rattus (sivi i crni pacov), Mus (domaći miš) i Apodemus (šumski miševi), ali i hrčkovima i voluharicama.

Biološke osobine mišolikih glodara

Razmnožavanje

Mišoliki glodari se odlikuju izuzetno visokim reproduktivnim potencijalom. Ženka domaćeg miša može da ima 5–8 mladunaca po leglu, i to više puta godišnje. Reproduktivna aktivnost zavisi od:

• temperature vazduha,
• dostupnosti hrane,
• prisustva/odsustva predatora.

Niske temperature smanjuju plodnost glodara, pa je najintenzivniji period razmnožavanja u proleće i jesen.

Ekonomski značaj

Glodari prouzrokuju:

• Direktne štete – uništavanjem poljoprivrednih proizvoda, hrane i sirovina;
• Indirektne štete – oštećenjem instalacija, objekata, nameštaja i tehničkih uređaja.

Procene pokazuju da glodari uzrokuju više od 10% gubitaka u globalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Štete koje načine često višestruko premašuju troškove pravovremene i efikasne deratizacije.

Epidemiološki značaj

Mišoliki glodari su vektori (prenosioci) brojnih opasnih bolesti. Najopasnija oboljenja uključuju: kugu, leptospirozu, hemoragičnu groznicu (npr. Hantavirus), trihinelozu, besnilo, salmonelozu, brucelozu, tuberkulozu. Zbog toga deratizacija ima značajnu ulogu u očuvanju javnog zdravlja.

Metode suzbijanja glodara

Deratizacija se sprovodi primenom sledećih mera:

1. Preventivne mere

Cilj preventivnih mera je onemogućavanje naseljavanja i razmnožavanja glodara, i obuhvataju:

• odgovarajuću gradnju objekata (prednost betonskim strukturama),
• zatvaranje svih mogućih ulaza i pukotina,
• higijensko održavanje skladišta, magacina i objekata za čuvanje hrane.

2. Mehaničke mere

Obuhvataju upotrebu:

• klasičnih zamki (mišolovke, pacolovke),
• lepljivih traka i ploča,
• specijalizovanih klopki.

Koriste se u objektima gde je primena hemikalija ograničena (npr. prehrambena industrija).

3. Biološke mere

Zasnivanju se na korišćenju i prirodnih neprijatelja glodara, kao što su:

• grabljivice (sove, jastrebovi),
• mesojedi (lasice, lisice).

Takođe, primenjuju se biorodenticidi i bakterorodenticidi – preparati na bazi mikroorganizama koji izazivaju bolesti kod glodara, a bezbedni su za druge vrste.

4. Hemijske mere

Najefikasniji i najčešće primenjivani oblik deratizacije. Rodenticidi se dele na:

a) Brzodelujući (akutni) otrovi

• Dovode do smrti u roku od nekoliko sati.
• Retko se koriste zbog:
  • visokog rizika po ljude i domaće životinje,
  • mogućnosti da glodari "nauče" da izbegavaju mamke (naučeni strah).

b) Sporodelujući (hronični) otrovi

• Dovode do smrti posle nekoliko dana, bez izazivanja alarma među ostalim jedinkama.
• Najčešće korišćeni preparati su antikoagulantni rodenticidi druge generacije na bazi aktivnih materija:
  • Bromadiolon
  • Brodifakum
  • Difenakum

Ovi otrovi deluju tako što izazivaju unutrašnje krvarenje, bez neposrednih simptoma koji bi uznemirili koloniju glodara.

U hemijske mere spadaju i:

• repelenti – sredstva koja odbijaju glodare,
• hemosterilanti – supstance koje izazivaju sterilitet kod glodara, smanjujući tako njihovu populaciju na duži rok.

Zaključak

Deratizacija je ključna komponenta u zaštiti zdravlja i imovine, posebno u urbanim sredinama, poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Efikasno suzbijanje mišolikih glodara zahteva kombinaciju različitih metoda, stručno planiranje i redovno sprovođenje mera, uz poštovanje principa bezbednosti i očuvanja životne sredine.